Zašto deca noću hrču i kada je to razlog za brigu?

Mnogi roditelji primete da njihova deca noću hrču. Ovo može izgledati bezopasno, ali nije uvek tako. Ponekad su u pitanju privremeni uzroci, dok u drugim situacijama treba reagovati. U nekim slučajevima hrkanje može proći samo od sebe, ali takođe može da ukazuje na zdravstveni problem. Dr Prlja Medical može da Vam pomogne da prepoznate uzroke, uticaj spoljnih uslova, položaj spavanja, kao i razloge povezane sa vilicom i ponašanjem.

Šta se smatra uobičajenim hrkanjem kod dece

Deca tokom sna mogu ispuštati različite zvuke. Neki od tih zvukova podsećaju na hrkanje, iako to nisu. Ako dete hrče, a boja kože je normalna i disanje ujednačeno, nema razloga za brigu.

Kod neke dece postoji blaga slabost hrskavice grkljana. To stanje se zove laringomalacija i može izazvati bučnije disanje. Najčešće se povuče do prve godine života. Plavičasta koža, prekidi u disanju ili ispuštanje glasnih zvukova su razlozi za hitan pregled. Takođe, položaj glave tokom spavanja može uticati na disanje. Glava ne sme biti savijena ka grudima. Najbolje je da dete spava na leđima s blagim nagibom.

Kako uslovi u dečjoj sobi utiču na hrkanje

Vazduh u sobi može otežati disanje tokom sna.

• Suv vazduh ispod 40% vlažnosti može isušiti nosnu sluzokožu. To vodi ka zagušenom disanju i mogućem hrkanju. Korišćenje ovlaživača može poboljšati kvalitet sna.
• Takođe, čisti prečišćivači vazduha pomažu ako dete ima alergije.
• Potrebno je redovno uklanjati prašinu, posebno iz tepiha i plišanih igračaka.
• Sobna temperatura treba biti između 18 i 21 stepen. Pretopla soba može pogoršati disanje, kao i zagušeni vazduh. Prostoriju treba provetravati svaki dan, bez obzira na spoljne uslove.

Dobar kvalitet vazduha direktno utiče na disajne puteve kod dece.

Položaj spavanja i uticaj na hrkanje

Način na koji dete spava može uticati na disajne puteve. Položaj na leđima može pogoršati hrkanje ako je nos zapušen. Položaj na boku može otvoriti disajne puteve i smanjiti šumove. Kod starije dece može pomoći blago podizanje uzglavlja. Jastuk treba biti niži i čvrst, kako se vrat ne bi savijao.

Ako dete spava sa mnogo jastuka, to može pogoršati disanje. Važno je obezbediti neutralan položaj vrata i glave. Neka deca tokom noći menjaju položaj, što je normalno. Ipak, ako uvek zaspu na leđima i počnu hrkati, vredi probati položaj na boku. Nema potrebe za forsiranjem, već za praćenjem reakcija.

Da li dentalni i anatomski faktori igraju ulogu?

Neka deca imaju anatomske osobine koje mogu otežati disanje. Sledeći faktori mogu doprineti hrkanju:

• Visoko nepce
• Uska gornja vilica
• Malokluzija (nepravilan zagriz)
• Loš položaj jezika u mirovanju
• Slab tonus mišića vilice
• Disanje na usta umesto kroz nos
• Devijacija nosne pregrade
• Suženi disajni putevi

ORL lekar može proceniti da li je potreban pregled vilice. U nekim slučajevima se preporučuje više specijalista. Ortodont (stomatolog specijalizovan za razvoj vilice) može proceniti oblik vilice i eventualne prepreke. Maksilofacijalni hirurg procenjuje u slučaju izraženih deformiteta. Zubi i vilica nisu uvek uzrok hrkanja, ali treba isključiti svaki mogući faktor.

Hrkanje i ponašanje u toku dana: Šta roditelji pogrešno tumače

Neka deca koja hrču noću pokazuju neobično ponašanje danju. Roditelji mogu primetiti da su deca nemirna, razdražljiva ili impulsivna. Deca koja ne spavaju dobro noću mogu imati probleme sa pažnjom. Ovi simptomi se ponekad pogrešno pripišu hiperaktivnosti ili ADHD-u. U stvarnosti, uzrok može biti slab san zbog prekida disanja.

Umor se kod dece može ispoljiti kroz pokretljivost, a ne kao pospanost. Učitelji i vaspitači mogu takođe primetiti promene u ponašanju. Ako dete ima promene raspoloženja, vredi proveriti kvalitet sna. Tako se može izbeći nepotrebno davanje terapije ako je uzrok fiziološki. Praćenje noćnog disanja pomaže u otkrivanju uzroka dnevnih problema.

Koliko dugo može da traje hrkanje kod dece?

Ako dete povremeno hrče, to može biti posledica umora ili blagog zapušenja nosa. Takvo stanje ne zahteva pregled ukoliko traje kraće od dve nedelje. Ako dete neprekidno hrče više od dve do tri nedelje, vreme je za posetu lekaru. Dugotrajno hrkanje može ukazivati na strukturalne ili funkcionalne smetnje u disajnim putevima.

Ako roditelji primećuju da dete sve češće hrče, bez obzira na prehladu, važno je ne odlagati pregled. Rano otkrivanje uzroka pomaže u boljem rešavanju problema i očuvanju kvaliteta sna.

Alergije mogu biti razlog što deca noću hrču

Sezonske i kućne alergije mogu izazvati zapušenje nosa kod dece. Zbog toga dolazi do otežanog disanja i hrkanja tokom spavanja. Najčešći alergeni su:

• polen,
• kućna prašina
• grinje
• životinjska dlaka

Kada dete ima alergijski rinitis, nosna sluzokoža otiče i otežava prolaz vazduha. To tera dete da diše na usta, što može uzrokovati ili pojačati hrkanje. U takvim situacijama, važno je prepoznati alergijske simptome i konsultovati pedijatra ili alergologa. Ako se hrkanje javlja samo u određenim periodima godine, moguće je da su alergije glavni uzrok. Uklanjanjem izvora alergena često dolazi do poboljšanja.

Može li prehlada biti razlog privremenog hrkanja?

Tokom prehlade disajni putevi kod dece mogu biti suženi zbog sluzi i otoka. To često dovodi do privremenog hrkanja. Deca tada dišu na usta jer je nos zapušen. Hrkanje izazvano prehladom obično traje nekoliko dana, dok se simptomi infekcije ne povuku. Nema potrebe za panikom ako je hrkanje vezano za virusnu bolest. Ipak, važno je obratiti pažnju ako se posle prehlade hrkanje nastavi. U tom slučaju, možda postoji neki dodatni faktor koji ometa normalno disanje. Ako se dete često prehlađuje i dugo oporavlja, savetuje se ORL pregled.

Roditelji često ne znaju kako da razlikuju simptome obične prehlade od ozbiljnijih poremećaja disanja. Prehlada obično ne izaziva pauze u disanju, glasno i nepravilno hrkanje ili umor u toku dana. Ako se jave takvi znaci, treba potražiti pomoć lekara. Hrkanje zbog prehlade nije zabrinjavajuće ako kratko traje i ne remeti san.

Kada je hrkanje kod dece znak razlog za brigu

Hrkanje koje je stalno, glasno i praćeno prekidima disanja može ukazivati na ozbiljnije stanje. Ako dete pravi pauze u disanju, budi se uznemireno i znoji se tokom noći, potrebna je stručna procena. Ovi simptomi mogu ukazivati na apneju u snu ili neki drugi poremećaj disanja.

Pored toga, ukoliko dete danju izgleda umorno, teško se koncentriše ili ima nagle promene raspoloženja, san mu možda nije kvalitetan. Hrkanje ne treba zanemariti ako traje dugo i menja dnevno funkcionisanje. Roditelji bi trebalo da beleže učestalost i jačinu hrkanja, kao i druge simptome. Na osnovu tih podataka, lekar može odlučiti koje dalje korake treba preduzeti. Rana procena povećava šanse za efikasnije lečenje hrkanja i mirniji san.

Šta roditelji mogu da urade ukoliko deca noću hrču?

Nekoliko jednostavnih koraka može pomoći odmah.

• Pre spavanja treba očistiti nos fiziološkim rastvorom.
• Dete ne treba da jede neposredno pred spavanje.
• Slatkiše i mleko treba izbegavati uveče jer podstiču lučenje sluzi.
• Ekrane je dobro isključiti najmanje sat vremena pre spavanja.
• Svetlo u sobi neka bude prigušeno, a prostorija provetrena.

Roditelji mogu voditi dnevnik spavanja: kada dete obično zaspi, kada se budi i da li hrče. Te informacije pomažu lekaru da tačnije proceni uzrok. Ove mere ne zamenjuju pregled, ali mogu poboljšati san.

Kako da prepoznate problem i kada da reagujete

Ako deca noću hrču povremeno, to može biti prolazno. Ako se to dešava svakodnevno, uz druge simptome, obratite pažnju. Deca mogu hrkati iz različitih razloga: od položaja, alergije, do građe vilice. Bebe i starija deca imaju različite uzroke. Roditelji su prvi koji primete problem i mogu puno pomoći. Posmatranje, beleženje i pravovremeni odlazak lekaru može sprečiti komplikacije. Dobro spavanje znači zdravije i mirnije dete. Ako imate dilemu, uvek je bolje pitati stručnjaka i dobiti pravovremeni savet.