Dijagnostika alergijskog rinitisa

Šta je alergijski rinitis​ i zašto ne treba ignorisati simptome

Alergijski rinitis​ je učestala reakcija organizma na uobičajene materije iz okruženja. Sluzokoža nosa preterano reaguje na alergene koji inače nisu opasni, ali ih imuni sistem doživljava kao pretnju. Telo tada pokreće odbranu koja dovodi do kijanja, curenja nosa, zapušenosti i svraba. Ovo stanje se često meša sa prehladom, ali postoje važne razlike. Kod alergijskog rinitisa nema povišene temperature, a simptomi se ponavljaju u istim uslovima ili godišnjim dobima.

Koje sve vrste alergijskog rinitisa postoje?

Razlikuju se dve vrste alergijskog rinitsa:

• Sezonski alergijski rinitis obično se javlja u proleće, leto ili jesen. Najčešće ga izazivaju poleni iz trave, drveća i korova. Simptomi počinju kada koncentracija polena u vazduhu poraste, a prestaju nakon završetka sezone cvetanja. Tegobe se vraćaju svake godine u istom periodu, što pomaže u njihovom prepoznavanju.
• Perenialni (celogodišnji) rinitis traje tokom cele godine i ne zavisi od godišnjih doba. Uzročnici su uglavnom prisutni u zatvorenim prostorijama — to su kućna prašina, grinje, buđ i perut kućnih ljubimaca. Osobe sa ovim oblikom imaju stalno začepljen nos bez prehlade, blago curenje, svrab i umor, čak i kada su napolju vremenski uslovi stabilni.

Simptomi se mogu pojavljivati povremeno ili biti stalno prisutni.

• Intermitentni oblik alergijskog rinitisa traje kraće i javlja se s vremena na vreme.
• Perzistentni traje duže i znatno utiče na svakodnevno funkcionisanje. Bez lečenja, simptomi mogu trajati nedeljama ili mesecima i neće nestati sami od sebe.

Najčešći simptomi alergijskog rinitisa

Alergijski rinitis​ ima prepoznatljiv obrazac simptoma koji se najčešće javlja u talasima. Neki su blagi, dok drugi mogu ozbiljno narušiti svakodnevno funkcionisanje. Naš tim ORL stručnjaka u Dr Prlja Medical klinici pomaže pacijentima da što pre dobiju tačnu dijagnozu i olakšanje.

Najčešći simptomi uključuju:

• Učestalo kijanje, posebno ujutru ili nakon izlaska napolje – posledica oslobađanja histamina i iritacije sluzokože nakon kontakta sa alergenima.
• Svrab u nosu i u unutrašnjem delu grla – nastaje zbog aktivacije nervnih završetaka pod uticajem upalnih medijatora.
• Curenje iz nosa bistrog sekreta ili uporna zapušenost – rezultat pojačanog lučenja sekreta i otoka sluzokože nosa.
• Suzenje i crvenilo očiju, često uz osećaj peckanja – izazvano zapaljenjem konjunktive nakon kontakta sa alergenima.
• Glavobolja ili osećaj pritiska u sinusima – nastaje zbog zastoja sekreta usled otoka u nosnim kanalima.
• Umor i neispavanost – usled hroničnog rinitisa otežano disanje se javlja noću. Zapušenost nosa se tada pogoršava zbog ležećeg položaja, što remeti san.
• Smanjen osećaj mirisa i osećaj grebanja u ždrelu – javlja se kada otok blokira mirisne receptore, a sekret nadražuje zadnji zid ždrela.

Alergijski rinitis kod dece: Da li postoji razlika?

Alergijski rinitis kod dece i odraslih ima slične uzroke i osnovne simptome, ali se stanje ipak razlikuje u više važnih aspekata. Deca često ne znaju da opišu kako se osećaju pa je prvi znak da postoji alergijski rinitis otežano disanje. Simptomi alergijskog rinitsa kod dece se mogu prepoznati kroz ponašanje:

• disanje na usta
• trljanje nosa
• crvene oči
• problemi sa snom i pažnjom

Kod odraslih su simptomi jasnije izraženi. Simptomi alergijskog rinitsa kod dece su često fizički vidljiviji – tamni podočnjaci i nazalni govor. Pored toga ukoliko deca noću hrču, to takođe može biti jedan od znakova. Simptomi češće utiču na koncentraciju i uspeh u školi. Iako se koriste iste dijagnostičke metode za sve uzraste, rezultati se kod dece tumače pažljivije jer njihov imuni sistem još sazreva. Terapija se takođe prilagođava uzrastu i stepenu izraženosti simptoma.

Kako se može dijagnostikovati alergijski rinitis​

Pregled traje između 30 i 60 minuta. Pre dolaska, poželjno je poneti spisak lekova koje trenutno koristite, kao i sve ranije rezultate ukoliko ih imate. U većini slučajeva, dobićete rezultate istog dana, a lekar će odmah predložiti plan daljeg lečenja alergijskog rinitisa.

Klinički pregled

• ORL pregled nosa: Prvi korak u dijagnostici alergijskog rinitisa. Tokom ovog pregleda, lekar pažljivo analizira:
  • nosnu šupljinu
  • sluzokožu
  • sinuse

Ovaj pregled je ključan za otkrivanje strukturalnih problema koji mogu biti uzrok simptoma, kao i za procenu ozbiljnosti zapaljenskog odgovora. U zavisnosti od nalaza, lekar će preporučiti dalja testiranja.

• Endoskopski pregled: Ovaj bezbolan i neinvazivan postupak omogućava lekaru da precizno pregleda unutrašnjost nosa i sinusa pomoću male kamere. Koristi se kada postoji sumnja na strukturalne promene, kao što su:
  • polipi u nosu
  • zapušenost zbog alergija
  • upala sinusa

Alergološka testiranja

• Prick test (kutano testiranje): Najčešće korišćeni alergotestovi za otkrivanje alergena. Koži se nanose male količine alergena, a reakcija se prati i ocenjuje.
• Nazalni provokacioni test (NPT): Test kojim se preko nazalnog puta primenjuju alergeni kako bi se direktno ocenila reakcija sluznice nosa.

Citološke analize

Bris nosa na eozinofile: Analiza prisustva eozinofila u brisu nosa. Rezultat do 5 % smatra se normalnim, dok viši procenat ukazuje na alergijski odgovor.

Laboratorijske analize krvi

• Određivanje broja eozinofila: Povećan broj eozinofila može ukazivati na alergijsku reakciju.
• Merenje koncentracije IgE, RIST i RAST: Ovi testovi detektuju specifična antitela, što pomaže u identifikaciji alergena koji izazivaju reakciju.

Šta znače moji rezultati?

Pregled za alergijski rinitis omogućava preciznu identifikaciju alergena koji izazivaju simptome. Na osnovu rezultata kožnog prick testa ili analiza krvi, može se tačno utvrditi da li pacijent reaguje na inhalatorne alergene poput polena trava, drveća, korova, kućne prašine (grinja), buđi ili epidermalnih alergena poput peruti mačaka i pasa.

Pored identifikacije alergena, procenjuje se i intenzitet alergijske reakcije. Veličina kožne reakcije u prick testu (merena u milimetrima) ili koncentracija specifičnih IgE antitela u krvi (izražena u klasama od 0 do 6) ukazuje na nivo senzibilizacije. Više vrednosti obično znače veći rizik od izraženijih simptoma i potencijalno komplikovanije kliničke slike.

U nekim slučajevima, testovi mogu otkriti unakrsne alergije – situacije u kojima organizam reaguje na srodne alergene zbog slične molekularne strukture. Na primer, osoba senzibilisana na polen breze može razviti simptome nakon konzumacije jabuke, lešnika ili šargarepe.

Kako funkcioniše lečenje alergijskog rinitis​a?

Alergijski rinitis ne možemo u potpunosti izlečiti, ali uz pravilnu dijagnozu i terapiju simptomi se mogu držati pod kontrolom. To znači mirniji san, lakše disanje i bolji kvalitet života. Specijalistčki ORL pregled je siguran način da prepoznate uzrok tegoba i pronađete odgovarajuće rešenje.

Imunoterapija (hiposenzibilizacija) predstavlja jedini oblik lečenja alergijskog rinitisa koji utiče na uzrok bolesti. Primenjuje se kod osoba sa izraženom senzibilizacijom na inhalatorne alergene poput polena, grinja, buđi i životinjske peruti, posebno kada standardna terapija ne donosi zadovoljavajuće rezultate. Lečenje se sprovodi na dva načina:

• sublingvalno u vidu tableta koje se drže pod jezikom
• potkožno serijama injekcija

Period lečenja alergijskog rinitsa traje 3 do 5 godina. Imunoterapija ne garantuje potpuno izlečenje, ali u velikom broju slučajeva dovodi do trajnog smanjenja simptoma i povećanja tolerancije na alergene. Kod pacijenata koji redovno sprovode terapiju prema preporukama, značajno poboljšanje može biti vidljivo već nakon nekoliko meseci.

Napredak se prati kroz kontrole na svakih tri do šest meseci, kada se po potrebi koriguje doza, trajanje terapije ili vrši dodatna procena alergijskog statusa. Ovaj sistematski pristup omogućava bezbedno i dugotrajno ublažavanje tegoba kod većine pacijenata.

Alergijski rinitis​: Lečenje, dopunske mere i i promene načina života

U pojedinim slučajevima, uz imunoterapiju se savetuje i modifikacija ishrane – naročito ako postoji potvrđena unakrsna alergija. Ovakav sveobuhvatan pristup omogućava dugoročnu kontrolu simptoma, veću toleranciju na alergene i značajno poboljšanje kvaliteta života.

Uz farmakološki pristup, preporučuju se mere za izbegavanje alergena u svakodnevnom okruženju:

• redovno provetravanje prostorija
• korišćenje HEPA filtera u klima uređajima i prečistačima vazduha
• pranje posteljine na visokim temperaturama radi redukcije grinja.