Pričanje u snu – bezazlena navika ili znak ORL problema?

Pričanje u snu je češće nego što mnogi misle. Mnogi ljudi nikada i ne saznaju da to rade, dok im neko drugi ne skrene pažnju. Ova pojava obično nije razlog za zabrinutost, naročito ako se javlja povremeno. Kod dece se često javlja tokom razvoja i najčešće nestaje sama od sebe. Kod odraslih može da se zadrži duže, posebno u stresnim periodima. Obično se dešava u određenim fazama sna, a ponekad je povezano sa umorom, snovima ili jednostavno naslednim osobinama. U većini slučajeva, to su nepovezane reči ili rečenice koje nisu uvek jasne. Međutim, ako se često javlja ili prati druge smetnje, može biti signal da telo nešto poručuje.

Zašto pojedinci govore u snu?

Pričanje u snu nastaje kada se tokom sna aktiviraju centri za govor, dok ostatak mozga ostaje u stanju spavanja.

• Najčešće se javlja u NREM fazi sna, posebno u dubokom snu, kada se mogu dogoditi tzv. mikrobuđenja. Tada osoba izgovara reči ili zvuke bez potpune svesti o tome. U tim trenucima aktivni su delovi mozga zaduženi za govor, dok regije koje kontrolišu svesnost i pamćenje ostaju uspavane, zbog čega osoba obično ne zna da je pričala.
• U ređim slučajevima, pričanje se javlja u REM fazi, u kojoj sanjamo. Tada osoba može izgovarati delove sna, što je povezano sa poremećajem poznatim kao REM sleep behavior disorder.

Kada pričanje u snu postaje znak za brigu?

Pričanje u snu obično ne zahteva lečenje, ali postoje situacije kada treba obratiti pažnju. Ako se epizode javljaju skoro svake noći, traju duže od nekoliko sekundi ili remete san osobe ili partnera, vredi razmotriti uzrok. Često pričanje u snu može se javiti zajedno sa drugim smetnjama poput:

• znojenja
• buđenja
• hodanja u snu
• noćnih mora

U tom slučaju se može raditi o parasomnijama – poremećajima ponašanja tokom sna koji uključuju govor, pokrete i uznemirenost.

Parasomnije su uglavnom benigne, ali ako postaju česte, ometaju odmor ili uzrokuju iscrpljenost, korisno je porazgovarati sa lekarom. U nekim slučajevima, učestali govor u snu može biti znak neuroloških stanja ili poremećaja disanja u snu. Ipak, najčešće je bezopasno i prolazno.

Uzroci koji pojačavaju pričanje u snu

Na pričanje u snu mogu da utiču brojni svakodnevni faktori:

• Umor, emotivna napetost i stres često remete duboke faze sna, što može dovesti do govora tokom spavanja. Kada mozak ne uđe u potpuni odmor, moguća su mikrobuđenja tokom kojih osoba nesvesno izgovara reči.
• Alkohol i određeni lekovi, posebno sedativi i antidepresivi, menjaju ritam spavanja i povećavaju šansu za pojavu govora u snu.
• Hrana konzumirana kasno uveče, naročito teža jela, može da utiče na kvalitet sna i izazove nemiran odmor.

Dobra vest je da promena navika i stručna pomoć često daju odlične rezultate. Prvi korak je prepoznati uzrok i postepeno ga otkloniti.

Da li je govor u snu znak ORL problema?

Problemi u nosu i grlu mogu direktno pojačati pričanje u snu kada stanja kao što su:

• devijacija nosne pregrade
• polipi u nosu
• uvećani krajnici

Zbog otežanog disanja mozak prima signal da se probudi. Ta mikrobuđenja često prate kratke, nesvesne rečenice. Hronična zapušenost nosa deluje slično, pa san ostaje plitak. Kada disanje postane neujednačeno, javlja se i hrkanje, ponekad i apneja u snu. Apneja prekida dotok kiseonika, pa telo reaguje refleksnim govorom ili pokretom.

Ako svako veče pričate u snu ili dišete na usta, javite se lekaru. Suvo grlo pri buđenju takođe ukazuje na ORL pregled. Lekar pregledom nosa, grla i krajnika brzo vidi prepreku vazduhu. Ponekad je dovoljna terapija kapima, a nekad se savetuje manja operacija.

Kako se dijagnostikuje i leči učestalo pričanje u snu?

Dijagnostika kod osoba koje pričaju u snu počinje razgovorom i ORL pregledom.

• Lekar najpre vizuelno proverava nosnu šupljinu, grlo i krajnike.
• Ako se sumnja na prepreku u disanju, lekar će obaviti endoskopski pregled. Ovim se tačno vidi da li postoje devijacija nosne pregrade, polipi ili uvećani krajnici. Ako je disanje tokom sna otežano, a govor se javlja često, može se preporučiti dodatna analiza.
• Polisomnografija je najpouzdaniji test koji prati san tokom cele noći. Beleži disanje, nivo kiseonika, pokrete i faze sna. Na osnovu tih podataka lekari vide da li se javlja apneja ili neka druga smetnja.
• U blažim slučajevima, snimanje spavanja kod kuće pomoću prenosivih uređaja može biti dovoljno.

Ova dijagnostika nije bolna i ne zahteva posebnu pripremu. Rezultati pomažu da se izabere tačna terapija za dug trajan miran san. Lako rešen protok vazduha obično smanji noćni govor tokom spavanja i znatno poboljša odmor.

Pričanje u snu kod dece: Šta treba znati?

Deca često pričaju dok spavaju, posebno između treće i desete godine. Njihov nervni sistem još sazreva, a faze sna nisu potpuno stabilne. Zbog toga se češće dešavaju mikrobuđenja tokom kojih dete govori.

U većini slučajeva, to je potpuno bezazleno i dete iz toga “preraste” bez potrebe za lečenjem. Ako dete priča svake noći, ima burne snove, budi se uznemireno ili pokazuje umor tokom dana, vredi potražiti savet pedijatra ili ORL lekara. Blaga rutina pred spavanje i mirno okruženje često pomažu da se epizode smanje i nestanu s vremenom.

Na koji način je moguće sprečiti govor u snu

U većini slučajeva, pričanje u snu ne zahteva lekove. Postoje jednostavni načini da se smanji učestalost epizoda.

• Prvi korak je stvaranje dosledne rutine pred spavanje. Odlazak u krevet u isto vreme, izbegavanje ekrana i obilanih večera može poboljšati kvalitet sna.
• Stres je čest okidač, pa opuštanje kroz šetnju, čitanje ili blage vežbe može pomoći.
• Položaj tela tokom spavanja može uticati – kod nekih osoba spavanje na leđima pojačava epizode.
• Alkohol i neki lekovi (npr. sedativi) mogu da remete faze sna i izazovu govorne reakcije.

U većini slučajeva, blage promene navika i bolje higijenske navike sna daju dobre rezultate bez potrebe za terapijom.

U kojim slučajevima lekar može prepisati terapiju?

Lekovi se mogu primeniti samo kada je pričanje u toku sna deo šireg problema sa spavanjem. To se najčešće dešava kod poremećaja REM faze sna, izraženih parasomnija, anksioznih stanja ili kod osoba koje pate od hrapavog, nemirnog sna zbog apneje ili depresije. U takvim slučajevima, lekar može preporučiti terapiju koja cilja osnovni poremećaj.

• Benzodiazepini (npr. klonazepam) – koristi se kod parasomnija koje uključuju motorne i govorne radnje tokom sna
• Antidepresivi (npr. amitriptilin, sertralin) – ako postoji povezanost sa depresijom ili anksioznošću
• Melatonin – koristi se kod poremećaja ritma spavanja ili kada treba poboljšati dubinu sna
• Lekovi za lečenje apneje – ako je potvrđena opstruktivna apneja u snu, prioritet je tretman CPAP aparatom, ali uz to se ponekad primenjuju lekovi za san

Pregled kod ORL specijaliste Vam može otkriti da li postoji razlog za brigu

Pričanje u snu najčešće nije razlog za brigu. Kod mnogih ljudi to se dešava povremeno i ne utiče na zdravlje. Ipak, ako primetite da je govor u snu učestao, da traje dugo ili ga prate simptomi poput hrkanja, nemirnog sna ili buđenja, vredi se obratiti lekaru. ORL pregled je jednostavan, bezbolan i može brzo otkriti da li postoji fizički uzrok kao što su uvećani krajnici ili devijacija nosne pregrade. Mnoge osobe već nakon male intervencije osete veliko olakšanje i bolje spavaju. Ako niste sigurni da li je vreme za pregled, najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom. U Dr Prlja Medical klinici u Beogradu naš tim stručnjaka sprovodi stručne ORL preglede koji Vam mogu otkloniti svako sumnju. Pravi trenutak za brigu je onaj kada se simptomi ponavljaju i remete svakodnevni život – tada je najbolje reagovati mirno i na vreme.