Da li hrkanje izaziva povišeni krvni pritisak?

Mnogi povremeno hrču i često to doživljavaju kao bezazlenu pojavu. Ipak, kada je prisutno svake noći i kada traje godinama, hrkanje može ukazivati na dublji zdravstveni problem. Sve češće se istražuje da li hrkanje izaziva povišeni krvni pritisak, jer nije reč samo o neprijatnom zvuku tokom sna. Poremećaji disanja tokom noći mogu opteretiti organizam, utičući na srce i krvne sudove. Telo tada radi u uslovima smanjenog kiseonika, što može izazvati napetost i skok pritiska. Ljudi koji se bude umorni, sa glavoboljom ili osećajem gušenja, često nisu svesni da njihov pritisak noću raste. Ukoliko hrkanje remeti Vaš san i kvalitet svakodnevnog života, naš stručni ORL tim u klinici Dr Prlja Medical Vam može pomoći da preduzmete prave korake i rešite ovaj problem.

Šta je hrkanje i zašto se javlja?

Hrkanje je zvuk koji nastaje tokom sna kada vazduh prolazi kroz gornje disajne puteve i izaziva vibraciju mekih tkiva kao što su nepce, jezik i zidovi ždrela. Tokom spavanja mišići se opuštaju, pa disajni put postaje uži, što dovodi do karakterističnog zvuka. Najčešći uzroci hrkanja su

• povećana telesna težina
• spavanje na leđima
• konzumiranje alkohola pred spavanje
• upotreba duvanskih proizvoda

Ovi faktori dodatno smanjuju prohodnost disajnih puteva.

Može li hrkanje samo po sebi povisiti pritisak?

Kada je hrkanje povremeno i bez prekida disanja, ono se naziva primarno hrkanje i najčešće je bezopasno. Međutim, postoje situacije kada hrkanje ukazuje na ozbiljniji poremećaj, poput opstruktivne apneje u snu. U tom stanju dolazi do ponavljanih prekida disanja tokom noći, što može ozbiljno opteretiti srce i ceo organizam.

Tada se disajni put povremeno potpuno zatvara, disanje nakratko prestaje, a telo reaguje stresnim odgovorom i naglim buđenjem. Upravo ti prekidi disanja izazivaju oštre skokove krvnog pritiska i dodatno opterećuju srce i krvne sudove. Kod osoba koje hrču bez apneje pritisak obično ne odstupa značajno, ali dugotrajno i glasno hrkanje ipak može povećati rizik, posebno kod muškaraca srednjih godina sa viškom kilograma. Zato se hrkanje ne sme posmatrati samo kao neprijatna pojava, već kao signal koji ponekad ukazuje na ozbiljniji poremećaj.

Glavni problem leži u manjku kiseonika tokom sna. Tada disajni put nije dovoljno prohodan, kiseonik u krvi povremeno opada, a telo reaguje naglim aktiviranjem sistema za stres. To dovodi do ubrzanog rada srca i skokova pritiska, čak i dok osoba spava. Vremenom može doći do upale i oštećenja krvnih sudova, što povećava rizik od trajne hipertenzije.

Da li hipertenzija pogoršava hrkanje?

Ako neko već ima hipertenziju, može biti teže održati normalan tonus krvnih sudova i opšti vaskularni balans. To može doprineti da se disajni putevi lakše skupljaju tokom sna i da raste otpornost protiv protoka vazduha, što pogoršava hrkanje. Takođe, hronično visok pritisak može oštetiti zidove krvnih sudova i izazvati promene u elastičnosti tkiva — otežan protok može dodatno opteretiti gornje disajne puteve.

Osobe sa hipertenzijom češće prijavljuju intenzivnije hrkanje. Ipak, nije sasvim razjašnjeno koliko sam povišen pritisak uzrokuje pogoršanje hrkanja nezavisno od drugih faktora. Odnos između hipertenzije i hrkanja može biti dvosmeran. Apneja i hrkanje doprinose razvoju visokog pritiska, a postojeći pritisak može dodatno pogoršati probleme sa disanjem tokom noći. Povremeno hrkanje, koje nije praćeno prekidima disanja, obično ne nosi značajan rizik. Međutim, hronična apneja uz pojavu gušenja ima mnogo jači i štetniji efekat na zdravlje srca i krvnih sudova.

Mehanički efekti hrkanja na krvne sudove

Kada se govori o mehaničkom uticaju hrkanja na krvne sudove, lekari najčešće misle na karotidne arterije – to su velike krvne žile koje se nalaze sa obe strane vrata i vode krv do mozga. Pošto su vrlo blizu mesta gde nastaje zvuk hrkanja, one mogu trpeti stalne vibracije. Ako je hrkanje glasno i traje godinama, ti ponovljeni „talasi“ vazduha i zvuka mogu se prenositi kroz tkivo i pritiskati unutrašnji sloj arterije, koji se zove endotel. Endotel je kao zaštitni sloj koji pomaže da krv teče glatko i bez zastoja. Kada je stalno izložen naprezanju, lakše može doći do zadebljanja zida arterije ili stvaranja naslaga koje otežavaju protok krvi.

Ovo, naravno, ne znači da će svaka osoba koja hrče razviti ovakve promene, ali kod ljudi sa jakim i hroničnim hrkanjem, posebno ako imaju i druge faktore rizika poput visokog pritiska ili gojaznosti, ovaj mehanizam može imati značajnu ulogu. Upravo zato se sve više istražuje koliko sama jačina i učestalost hrkanja mogu dugoročno da utiču na zdravlje krvnih sudova.

Simptomi koje ne treba zanemariti

Simptomi nisu samo neugodni — oni mogu ukazivati na ozbiljniji poremećaj disanja u snu, posebno ako su prisutni često i u kombinaciji.

• Ako je hrkanje naročito glasno, to može biti signal da dišni putevi često trpe opstrukciju.
• Buđenje sa osećajem gušenja, naglim ubrzanim pulsom ili osećajem nedostatka vazduha često sugeriše da telo reaguje na prekide disanja.
• Tokom dana se osećaćete umorno, teško ćete se koncentrisati, a sitnice će vas lako izbaciti iz koloseka.
• Jutarnje glavobolje su česte jer tokom noći mozak može oskudevati kiseonikom, dok promene raspoloženja i razdražljivost ukazuju na to da kvalitet sna nije zadovoljavajući.

Koliko je problem učestao

Hrkanje je često i javlja se kod mnogih odraslih. Procene variraju, ali muškarci hrču češće nego žene. Rizik raste posle četrdesete godine života. Opstruktivna apneja u snu pogađa značajan deo populacije i češće pogađa muškarce. U srednjim godinama nalazi su izraženiji, a gojaznost dodatno povećava rizik. Zato kombinacija hrkanja, godina i viška kilograma zahteva pažnju.

Najveći kardiometabolički rizik nosi apneja, ne samo hrkanje. Povezanost sa hipertenzijom je česta kod apneje i može biti izražena.

Kako proveriti da li hrkanje izaziva povišeni krvni pritisak

Najbolje je da krenete postepeno i da prikupljate podatke koje kasnije možete pokazati svom lekaru. Postoji nekoliko načina da to uradite kod kuće i u ordinaciji:

• Merenje pritiska kod kuće – važno je meriti u miru, nakon nekoliko minuta odmora, ujutru i uveče, i beležiti rezultate nekoliko dana zaredom. Tako se dobija realna slika o oscilacijama.
• Praćenje sna i simptoma – dobro je zapisivati kada se javlja glasno hrkanje, epizode gušenja, kao i jutarnje tegobe poput glavobolje, suve usne duplje ili osećaja umora.
• Aplikacije i snimanje – danas postoje mobilne aplikacije koje mere učestalost i jačinu hrkanja, a jednostavno snimanje tokom noći može biti od pomoći da uporedite sa vrednostima pritiska ujutru.
• ORL pregled i dodatne analize – specijalista za uho, grlo i nos može proveriti da li postoje anatomski razlozi koji otežavaju disanje i pogoršavaju hrkanje. Nakon toga lekar može predložiti 24-časovni holter pritiska, koji prati oscilacije tokom dana i noći, ili polisomnografiju, detaljan test spavanja koji otkriva epizode apneje.

Sve ove informacije daju širu sliku, ali samo lekar može potvrditi da li postoji direktna veza između hrkanja i povišenog krvnog pritiska.

Da li lečenje hrkanja pomaže u snižavanju pritiska

Mnogi se pitaju da li lečenje hrkanja može doprineti i snižavanju krvnog pritiska. Odgovor zavisi od uzroka, ali kod osoba sa opstruktivnom apnejom tretman često donosi olakšanje i na ovom polju. Najčešće korišćen je CPAP aparat, koji održava disajne puteve otvorenim i sprečava prekide disanja. Kada nema tih naglih skokova stresa u organizmu, krvni pritisak postaje stabilniji, naročito noću.

Postoje i posebne udlage koje pomeraju donju vilicu napred i tako omogućavaju bolji protok vazduha. Kod nekih je potrebna i operacija ako postoji anatomska prepreka, poput uvećanog nepca ili zakrivljenog septuma. Uz sve to, promene životnih navika imaju ogroman značaj: gubitak viška kilograma, prestanak pušenja i smanjenje alkohola često smanjuju i samo hrkanje i pritisak. Potrebno je da pristup bude sveobuhvatan i prilagođen svakom pacijentu, jer tek tada rezultati mogu biti trajni.

Ne ignorišite povezanost hrkanja i pritiska

Iako se ovaj problem često potcenjuje, hrkanje izaziva povišeni krvni pritisak. Kada se javljaju svake noći i prate ga tegobe poput umora, glavobolja ili gušenja tokom sna, vreme je da se obratite lekaru. Rana reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije i pomoći da se održi zdravlje srca i krvnih sudova. Zato je važno osluškivati sopstvene simptome, redovno kontrolisati pritisak i ne zanemarivati signale tela. Promene načina života, kao što su pravilna ishrana, gubitak viška kilograma i izbegavanje loših navika koje ubrzavaju starenje kože, mogu doneti koristi ne samo za san već i za opšte zdravlje. Blagovremeni pregled i pravi savet stručnjaka ključ su da se očuva dugoročno dobro stanje i miran san.