Zvučno zagađenje i njegov uticaj na naše zdravlje

Kada razmišljate o zdravlju, verovatno prvo pomislite na ishranu, kretanje ili stres. Međutim, zvučno zagađenje je faktor koji snažno utiče na srce, mozak, san i raspoloženje. U gradovima hiljade ljudi godinama žive uz stalnu buku saobraćaja, industrije ili komšija. Kod njih se češće javljaju povišen pritisak, srčane tegobe, nesanica i psihičke smetnje. Šta se u telu zaista dešava kada živite u bučnom okruženju kao što je, na primer, Beograd? Možda ne možete da utišate ceo grad, ali možete da zaštitite sebe preventivnim merama i blagovremenom posetom ORL klinici u Beogradu.

Šta je zvučno zagađenje i kada postaje rizično

Termin zvučno zagađenje odnosi se na nivo buke koji remeti:

• Vaš san
• koncentraciju
• rad
• oporavak tela

Nije opasan svaki zvuk. Štetan je onaj koji je preglasan ili traje predugo. Jačina se meri u decibelima (dB). Razgovor u mirnoj prostoriji ima oko 50–60 dB. Prometna ulica, glavni put ili gužva u saobraćaju lako prelaze 70 dB i više. Iznad određenih prosečnih vrednosti tokom dana i noći, istraživanja povezuju buku sa rastom rizika od:

• hipertenzije
• srčanih udara
• šloga

Smernice za javno zdravlje zato predlažu da prosečna buka saobraćaja tokom dana bude ograničena, a da noću bude još niža, kako bi san ostao neprekidan. Ako kod kuće morate da pojačavate glas kad pričate, često se budite zbog zvukova napolju, ili primećujete simptome koji mogu ukazati na gubitak sluha, okruženje je za organizam već opterećujuće.

Zagađenje bukom u svakodnevnom okruženju

Gde se, realno, susrećete sa zvučnim zagađenjem? Najčešće je to saobraćaj:

• automobili
• autobusi
• kamioni
• vozovi
• avioni

Mnoge zgrade stoje tik uz prometne ulice, pa stanari čuju buku skoro čitav dan. U stanu se tome dodaje

• lift
• vodovodne instalacije
• klima uređaji
• televizori
• glasna muzika
• kućni aparati

Na poslu su problem otvorene kancelarije sa stalnim razgovorima, telefonima i štampačima. U radionicama i fabrikama prisutne su mašine koje stvaraju snažne zvučne udare. Škole i vrtići su često veoma glasni, a deca u njima provode veliki deo dana. Možda mislite da ste se „navikli“ na ove zvuke, ali Vaše telo i dalje reaguje. Nervni sistem se nikada zaista ne opušta, već stalno čeka sledeći jak nadražaj.

Kako zvučno zagađenje utiče na telo, srce i mozak

Buka ne deluje samo na uši. Svaki nagli ili dugotrajni jak zvuk aktivira sistem za stres. U mozgu se uključuju centri koji inače rade kada ste u opasnosti. Tada se pokreće simpatički nervni sistem i hormonska osovina koja spaja hipotalamus, hipofizu i nadbubrežne žlezde.

U krvi raste nivo adrenalina i kortizola. Krvni sudovi se sužavaju, puls i pritisak rastu, a unutrašnji sloj sudova postaje osetljiviji na oštećenje. Ako ovakva stimulacija traje godinama, povećava se rizik da razvijete hipertenziju, koronarnu bolest srca ili šlog. Noću buka prekida dubok san, čak i kada se ne sećate buđenja. Mozak se budi iz dubljih faza sna i vraća u pliće.

Nakon takvih noći veća je verovatnoća da ćete imati:

• metaboličke probleme
• gojenje
• slabiju regulaciju šećera
• lošiju koncentraciju

Uz to, mozak stalno filtrira zvuke iz okoline, pa ima manje „prostora“ za pažnju, učenje i pamćenje.

Sluh, tinitus i osetljive grupe

U unutrašnjem uhu nalaze se male dlačice koje pretvaraju zvučne talase u električni signal. Jaka i dugotrajna buka može da ih trajno ošteti, jer se one ne obnavljaju. Tada nastaje senzorineuralni gubitak sluha. Možda ćete primetiti da teže pratite razgovor u gužvi, stalno pojačavate televizor ili ne čujete dobro glasove na većoj udaljenosti.

Tinitus, pištanje ili zujanje u ušima, često je prateća pojava. On nastaje kada promenjeni auditivni sistem šalje „pojačane“ unutrašnje signale, pa mozak doživljava zvuk koji spolja ne postoji. Kod mnogih ljudi stručno lečenje tinitusa postane neophodno kada remeti san i pojačava anksioznost.

• Deca su posebno osetljiva, jer im slušni aparat i nervni sistem još sazrevaju. Zagađenje bukom u školi i kod kuće može da uspori napredak u čitanju, učenje i sposobnost da drže pažnju.
• Trudnice su osetljive zbog dodatnog opterećenja krvotoka i promena hormona.
• Stariji i osobe sa već postojećim srčanim, moždanim ili metaboličkim bolestima imaju manje rezerve, pa kod njih i manja odstupanja u nivou buke lakše pogoršaju stanje.

Kako da prepoznate problem i izmerite nivo bukе?

Kako da znate da li Vas zvučno zagađenje već opterećuje? Prvi znak često nisu uši, već umor. Možda primetite da vas dan u bučnom okruženju iscrpi mnogo više od mirnog dana, iako ste radili slične stvari. Glavobolje postaju češće, teže se koncentrišete, a san ne odmara kako treba. Ujutru se budite iscrpljeni, razdražljivi, sa osećajem „magle“ u glavi.

Ako uz to osećate zujanje u ušima, skokove pritiska, ubrzano lupanje srca ili prekomerno znojenje (hiperhidroza) u bučnim situacijama, verovatno postoji uticaj buke. Korisno je da nekoliko dana vodite kratku evidenciju:

• kada je buka najjača
• kako tada spavate
• kako se tada osećate

Uz to možete koristiti aplikaciju za merenje buke na telefonu ili jednostavan kućni merač. Oni ne daju savršene vrednosti, ali mogu da pokažu da li ste često iznad preporučenih nivoa.

Praktični koraci za manje buke u domu i bolji san

Zagađenje bukom ne možete uvek ukloniti, ali možete da ublažite put kojim zvuk dolazi do vas. U stanu pomažu gušće zavese, tepisi i tapacirani komadi nameštaja, jer upijaju deo zvučne energije. Zaptivanje pukotina oko prozora i vrata smanjuje prodor buke sa hodnika i ulice.

Ako planirate renoviranje, vredi razmisliti o prozorima sa boljom zvučnom izolacijom, posebno u spavaćoj sobi. Ormani i police na zajedničkim zidovima mogu još malo prigušiti zvuk iz susednog stana. Spavaća soba treba da bude što mirnija: bez nepotrebnih uređaja sa ventilatorima, bez stalno uključenih ekrana. Redovan ritam odlaska na spavanje, blaža svetla uveče i izbegavanje kofeina i alkohola u kasnim satima dodatno pomažu da san bude dublji.

Zaštita sluha i sna kada ne možete da utišate okolinu

Šta ako ne možete da utišate komšije ili saobraćaj? Tada se fokus pomera na zaštitu Vas kao primaoca buke.

• Kod kratkotrajnog izlaganja glasnim događajima, poput koncerata ili rada sa alatom, korisni su čepići za uši ili slušalice koje pokrivaju celo uho. Važno je da ih pravilno postavite i poštujete preporučeno trajanje.
• U javnom prevozu ili otvorenim kancelarijama mogu da pomognu slušalice sa poništavanjem buke. Zahvaljujući njima možete da slušate muziku ili sadržaj na telefonu tiše, jer uređaj smanjuje pozadinski šum.
• Za san nekim ljudima prija uređaj za belu buku, koji proizvodi ujednačen, blag šum. On maskira nagle zvuke spolja i smanjuje broj mikrobuđenja.
• Korisno je i da pravite male „akustične pauze“ tokom dana. Možda možete da prošetate mirnijom ulicom, odete u park ili provedete deo pauze u tišoj prostoriji. Te kratke pauze pomažu nervnom sistemu da se smiri.

Prava, propisi i stručna pomoć

Buka nije samo privatni problem; ona je i tema javnog zdravlja. Postoje smernice koje predlažu granice prosečne buke za puteve, železnicu i avio saobraćaj, jer se u tim zonama češće javljaju srčane i metaboličke bolesti, kao i poremećaji sna. Lokalne zajednice zato uvode ograničenja brzine, zvučne barijere, zabrane određenih radova noću i druge mere. Kao stanar, prvog se obraćate osobi ili firmi koja pravi buku, mirnim razgovorom i jasnim opisom problema. Ako to ne pomogne, sledeći korak mogu biti komunalne službe i druga nadležna tela koja rade po lokalnim propisima.

Kada primetite da zagađenje bukom utiče na Vaše zdravstveno stanje, dobro je da uključite lekare. ORL specijalista može da proveri sluh, proceni tinitus i predloži dalji plan. U klinici Dr Prlja Medical u Beogradu možete da obavite detaljan pregled sluha i dobijete stručnu procenu. Kardiolog prati pritisak, srčani ritam i ostale faktore rizika. Psiholog ili psihijatar mogu da pomognu ako imate anksioznost, depresivne tegobe ili ozbiljne probleme sa snom koji su povezani sa bukom.

Lični plan za smanjenje zvučnog zagađenja

Da biste zaista promenili situaciju, potrebno je da imate jasan plan, a ne samo dobru nameru. Ako već imate hipertenziju, srčane probleme, tinitus ili izražene psihičke tegobe, u plan svakako uključite i svog lekara. Ne morate da se pomirite sa bučnim okruženjem kao sa nečim neizbežnim. Zvučno zagađenje utiče na Vaše zdravlje, ali možete preduzeti konkretne korake da uticaj bude manji, a Vaš svakodnevni život mirniji i zdraviji.