Koje su najčešće greške pri korišćenju SPF-a?

SPF je deo svakodnevne nege kože mnogih, posebno tokom toplijih dana. Ipak, greške pri korišćenju SPF-a dešavaju se češće nego što biste pomislili. Često se nanosi premalo proizvoda ili se zaboravljaju delovi tela poput vrata, ušiju ili nadlanica. Neki koriste kremu samo kada je sunčano, dok drugi misle da je SPF iz pudera dovoljan. Takve navike mogu umanjiti zaštitu i ostaviti kožu izloženu štetnim UV zracima. Bez obzira na dobar izbor proizvoda, način upotrebe odlučuje koliko će zaštita biti delotvorna. Kada se ove svakodnevne greške prepoznaju i isprave, zaštita postaje mnogo pouzdanija. Kroz jasna pravila i doslednu upotrebu, SPF Vam može pomoći u očuvanju zdravlja i izgleda kože tokom cele godine.

Kako SPF proizvod štiti vašu kožu

SPF (Sun Protection Factor) proizvodi su preparati koji sadrže faktor zaštite od sunca. Broj uz SPF pokazuje koliko puta duže koža može biti izložena suncu bez crvenila, u poređenju s kožom bez zaštite. Na primer, ako bez zaštite koža počne da crveni posle 10 minuta, SPF 30 produžava to vreme 30 puta, odnosno na oko 300 minuta.

Najčesće greške pri korišćenju SPF-a počinju u izboru faktora. Mnogi biraju najviši broj misleći da je to sigurnije. Razlika u broju faktora je mala u odnosu na pravilno korišćenje proizvoda. Važnija je pravilna i redovna primena.

Zaštita nije potpuna bez oznake “broad-spectrum”

Na svakom proizvodu sa zaštitnim faktorom (SPF) obično piše broj, na primer SPF 30. Taj broj se odnosi samo na zaštitu od UVB zraka. UVB zraci su oni koji deluju površinski – oni su glavni krivci za crvenilo i opekotine od sunca. Međutim, postoje i UVA zraci, koji ne izazivaju crvenilo, ali zato prodiru dublje u kožu. Oni utiču na starenje kože, pojavu tamnih fleka, gubitak elastičnosti i dugoročno mogu oštetiti ćelijsku strukturu. Zato je važno da SPF proizvod ne štiti samo od UVB, već i od UVA zraka.

Za to služe tzv. broad-spectrum proizvodi – oni štite od oba tipa UV zračenja. Na ambalaži treba tražiti oznaku “broad-spectrum” ili simbol UVA u krugu (posebno kod evropskih brendova). Ako proizvod nema tu oznaku, postoji velika verovatnoća da ne pruža zaštitu od starenja i dugotrajnih oštećenja kože.

Premalo kreme znači slabiju zaštitu

Količina SPF kreme čini ključnu razliku. Za lice je dovoljno staviti količinu koja se nanese na dužinu dva prsta. Za celo telo trebalo bi oko 30 ml – to je otprilike šoljica espresa. Potrebno je napraviti sloj od oko 2 mg na kvadratni centimetar kože, jer samo tada SPF radi onako kako piše. Ipak, mnogi koriste samo 25 do 50 % te količine, što smanjuje zaštitu na pola ili manje.

Tamnija ili preplanula koža ne znači da je zaštićena – prirodni ten daje svega oko SPF 2, što je daleko od potrebne zaštite. Mit o tzv. „baznom tenu“ – ideji da preplanulost štiti kožu – nije tačan. Najblaža preplanulost je već znak oštećenja. Bazni ten ne štiti, već signalizira da su UV zraci već naneli štetu. Bez obzira na tip kože, SPF je i dalje neophodan.

Tamna koža sadrži više melanina, ali to ne znači da je otporna na UV zračenje. Osobe sa tamnijim tenom mogu kasnije dobiti opekotine, ali su i dalje u riziku od dugoročnih oštećenja, kao što su pigmentacije, gubitak elastičnosti i rak kože. Ukoliko primetite promene na koži kao što su tamne mrlje, zadebljanja, crvenilo koje ne prolazi ili promene u izgledu mladeža, preporučuje se da kontaktirate Vaš najbliži anti age centar.

Delovi tela koje često preskačemo praveći greške pri korišćenju SPF-a

Mnogi delovi tela ostaju nezaštićeni jer se jednostavno preskaču prilikom nanošenja kreme. Iako lice najčešće dobije pažnju, druge regije često ostaju potpuno izložene UV zracima. Ne bi trebalo zanemariti sledeće regije:

• Vrat i uši – tanke regije koje brzo izgore, a često se ne nanosi zaštita.
• Šake i prsti – konstantno izloženi suncu, posebno tokom vožnje ili šetnje.
• Usne – nemaju dovoljno melanina i zahtevaju balzam sa SPF-om (najmanje SPF 15).
• Bočne strane nosa i kapci – često zanemareni pri brzom nanošenju.
• Podočnjaci – koža ispod očiju je tanka i osetljiva. Ne reaguje isto kod svih, pa je važno koristiti blag SPF namenjen tom području, bez mirisa i jakih hemikalija.
• Razdeljak i teme glave – posebno osetljivi kod osoba sa tanjom kosom; preporučuje se SPF sprej ili šešir.

Do 10% lica kod prosečnih korisnika ostaje nezaštićeno, što znači da i mala nepažnja može uticati na zaštitu.

Kremu treba naneti pre izlaganja suncu

Krema s SPF-om zahteva vreme da postane delotvorna, pa je važno naneti je na vreme i pravilno postupiti. Hemijski filteri u kremama prodiru u kožu i tek za 15–20 minuta počinju da apsorbuju UV zrake. Ako se krema stavi “na vratima”, neposredno pred izlazak, veći deo vremena provodi se nezaštićen, što povećava rizik od opekotina.

U idealnoj jutarnjoj rutini SPF treba biti poslednji korak pre šminke – nakon čišćenja, toniranja i hidratacije kože. Ukoliko planirate putovanje u toku leta, potrebno je pripremiti kožu pre odlaska na letovanje kako bi koža dobila priliku da se postepeno prilagodi sunčevom zračenju. Tako se smanjuje rizik od naglih opekotina pri prvim danima boravka na suncu.

Šminka nije zamena za SPF

Mnogi proizvodi za negu i ulepšavanje sadrže SPF, ali to ne znači da mogu potpuno zameniti zaštitnu kremu. Evo zbog čega:

• Dnevne kreme i BB puderi s SPF-om često se nanose u veoma tankom sloju. Da bi se dostigao SPF 30, bilo bi potrebno naneti višestruko veću količinu nego što se inače koristi.
• Šminka se retko obnavlja tokom dana, pa zaštita brzo slabi.
• Dekorativni proizvodi ne pružaju ujednačenu zaštitu, jer se ne nanose ravnomerno kao krema.

Dermatolozi preporučuju korišćenje SPF kreme kao baze, pre šminke, uz pažljivo kombinovanje kozmetičkih proizvoda kako bi se izbegla iritacija. Najbolji pristup je da nanesete zaštitnu kremu sa SPF-om kao poslednji korak nege, a tek onda nastaviti sa šminkanjem. Na taj način koža ostaje zaštićena, a šminka može dodatno doprineti izgledu – ali ne treba se oslanjati na nju kao na primarnu zaštitu od sunca.

SPF mora da se nanosi više puta dnevno

Obnavljanje SPF zaštite predstavlja ključan korak za očuvanje kože tokom izlaganja suncu. Kremu s SPF-om treba redovno nanositi u toku dana jer se aktivni sastojci razgrađuju usled znojenja, brisanja lica peškirom ili plivanja. Potrebno je nanositi SPF na svaka dva sata, pa i češće ako ste aktivni napolju. U slučajevima prekomernog znojenja, preporučuje se korišćenje laganih, gelastih ili matirajućih SPF formula koje bolje prianjaju uz kožu. Ove formule se manje razmazuju i ostaju duže postojane.

Prilikom boravka u vodi najbolje je koristit water-resistant SPF kreme, koje zadržavaju zaštitu oko 40–80 minuta. Kada nosite šminku, lako je ponovo naneti SPF u prahu ili spreju bez skidanja osnove, čime se obnavljanje može učiniti praktičnim i brzim.

SPF zaštita za decu zahteva poseban oprez

Koža dece je tanja, osetljivija i brže reaguje na UV zračenje u poređenju sa kožom odraslih. Zbog toga se preporučuje da deca koriste SPF proizvode sa oznakom 30 ili više, i to isključivo sa mineralnim filterima kao što su cink-oksid i titanijum-dioksid. Ovi filteri ne prodiru u kožu već ostaju na njenoj površini i fizički odbijaju UV zrake, što ih čini pogodnim i za najmlađe.

Za razliku od njih, hemijski filteri apsorbuju UV zračenje u dubljim slojevima kože i pretvaraju ga u toplotu. Iako su često prijatniji za nošenje i ne ostavljaju beli trag, kod dece se ređe preporučuju jer mogu izazvati iritaciju, posebno kod osetljive kože ili sklonosti alergijama. Mineralne formule su blaže, hipoalergene i pogodne za svakodnevnu upotrebu kod dece svih uzrasta.

Za bebe mlađe od šest meseci preporuka je da se u potpunosti izbegne direktno sunce. Kod starije dece, posebno je važno birati proizvode bez mirisa, alkohola i dodataka koji mogu izazvati iritaciju. Uz kremu, dete bi trebalo da nosi šešir i majicu s dugim rukavima kada je napolju, posebno tokom najjačeg sunca.

Greške pri korišćenju SPF-a sa isteklim rokom trajanja

Korišćenje kreme kojoj je istekao rok smanjuje zaštitu kože i može dovesti do izlaganja UV zračenju bez efekta. SPF proizvodi obično traju oko tri godine ako su neotvoreni i pravilno čuvani, ali uslovi kao što su toplota, sunce i vlaga mogu ubrzati kvarenje.

Znakovi da je SPF krema pokvarena ili joj je istekao rok:

• Promenjena boja (tamnija, žućkasta ili siva nijansa)
• Neprijatan, jak ili užegao miris
• Zgrudvana ili odvojena tekstura (odvajanje uljane i guste faze)
• Promena gustine – ako je ređa, vodenkasta ili previše gusta
• Pakovanje je naduveno, ulepljeno ili oštećeno

Ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova, najbolje je ne koristiti proizvod. Čak i ako je rok na pakovanju još važeći, loši uslovi čuvanja mogu pokvariti kremu pre vremena.

Male promene čine veliku razliku

Male promene u svakodnevnoj rutini mogu znatno poboljšati zaštitu kože od sunca. Kada se koristi prava količina kreme, kada se nanese na vreme i kada se redovno obnavlja, SPF zaista radi ono za šta je namenjen. Greške pri korišćenju SPF-a nisu retkost, ali dobra vest je da se lako mogu ispraviti. Potrebno je birati proizvode sa oznakom broad-spectrum, proveravati rok trajanja i čuvati kremu na odgovarajući način. Pored toga, korišćenje dodatne zaštite kao što su šeširi, naočare i odeća sa UPF oznakom pruža još bolju sigurnost, posebno tokom boravka na otvorenom. Uz malo pažnje i doslednosti, svakodnevna upotreba SPF-a postaje jednostavna navika koja štiti kožu ne samo od opekotina, već i od dugoročnih oštećenja i starenja.